Нови завет Нови завет
Хришћанска Библија је збирка светих хришћанских текстова. Ови различити текстови од давнина се називају само „књигама“, пошто је реч „библија“ множински облик грчке речи „библос“.
Разликује се од Танакха који је свети текст јудаизма и на њега се вероватно спомиње исто име „Библије“, нарочито у хебрејским верзијама Библије. Његове књиге су у првом делу хришћанске Библије по имену "Стари завет".
Хришћанска Библија је подељена у два дела, наиме Стари и Нови завет. Стари завет садржи писања написана пре Исуса Христа, а књиге Новог завета су написане после њега.
Стари завет
Књиге Старог завета су у основи књиге са хебрејске Библије, мада се хришћанске деноминације у томе мало разликују. Било је то да је у време хришћанства постојала разлика у јудаизму у књигама које се сматрају светим текстовима. Питање је уклоњено из 80. године када су јеврејски учењаци у Јабнеху (Јамниа) заузели снажно стајалиште против Исусових следбеника.
До тада су хришћани већ били навикли на грчку верзију светог текста преведеног у ИИ веку пре нове ере, познатог као Септуагинта и имали су низ књига које нису биле на изворном хебрејском или арамејском језику, или су написане директно на грчком језику .
Хришћанска Библија је тако садржавала 7 књига (две Маццабеес, Јосхуа бин Схира, Мудрост, Тобитх, Јудитх и Баруцх, као и дела Естер и Даниел) које Јевреји нису прихватили.
Мартин Лутер је одбацио 7 књига у 16. веку, затим већину протестаната, али их Католичка и Православна црква све више користе у име Поновљени закон.
Нови завет
Постоји 27 књига Новог завета. Прве четири су четири еванђеља која садрже животне приче, дела и речи Исусове.
Други су Дела апостолских, Посланице апостолских, посебно апостол Павле, и Откривење Јованово.